Izraz mobing prvi je formulisao švedski psihoterapeut Hajnc Lojman inspirisan radovima Konrada Lorenca koji se bavio posmatranjem životinja, a između ostalog i u situacijama kada grupa jedinki organizovano napada i šikanira jednu jedinku s ciljem da je izopšti iz zajednice – engleski glagol to mob znači “nasrnuti u masi”, a mob znači “rulja, gomila, masa…”.

Mobing predstavlja psihološko maltretiranje pojedinca ili više osoba na radnom mestu, s ciljem da im se ugrozi ugled, zdravlje ili povredi lični i profesionalni integritet. Mobirani se direktno ili indirektno izoluju, zastrašuju do tačke kada sami raskidaju radni odnos i odlaze iz firme. Ako je iskustvo izuzetno negativno, osoba će da trpi psihološke i fiziološke posledice bez obzira koliko je zdrava i emocionalno jaka, naročito ako ne oseća podršku od strane porodice i kolega. Žrtva mobinga često ćuti o problemu, pogotovu ako joj je veoma stalo da zadrži radno mesto, ako se stidi zbog svog položaja ili nema dovoljno samopouzdanja da potraži podršku.

U ulozi žrtve može biti bukvalno svako, bez obzira na uzrast, pol, profesionalnu ulogu i rezultate koje ostvaruje na poslu, ukoliko ne može ili ne ume da se odbrani od agresora. Pored maltretiranja od strane nadređenog, pojedinac može biti mobiran od kolega, a i moguće je i da nadređeni bude žrtva mobinga od strane grupe podređenih. Mober je osoba koja samostalno ili zajedno sa drugima šikanira žrtvu. Iako su moberi uglavnom osobe koje su agresivne, narcističke, neosetljive za druge, treba imati na umu da se u grupi mobera može ponekad naći i neko ko je neasertivan, slab da se usprotivi nadređenom ili grupi, pa se priklanja napadu na žrtvu iako ne želi tu da bude. Takve osobe takođe mogu trpeti psihološke i fiziološke posledice stresa u situaciji mobinga.

Modaliteti mobinga

Literatura poznaje više podela mobinga po tipu i vrstama. U realnim životnim situacijama najčešće su prisutni sledeći oblici:

• Ogovaranje, laganje, spletkarenje
• Zatrpavanje poslom ili izbegavanje da se osobi daju važni i odgovorni poslovi
• Obezvređivanje i kao osobe i kao profesionalca
• Ismevanje i potcenjivanje pred kolegama
• Psovanje, vređanje, neprimereno glasno obraćanje
• Socijalna i fizička izolacija
• Praćenje, špijuniranje, preterano kontrolisanje
• Skrivanje informacija od osobe
• Zastrašivanje, pretnje
• Fizičko zlostavljanje

Posledice mobinga

Žrtve mobinga imaju čitav niz zdravstvenih i psiholoških problema povodom situacije u kojoj se nalaze. Vrsta poremećaja zavisi od mnogih faktora, a pre svega od psihofizičkog zdravlja osobe i vrste i dužine trajanja mobinga.

Psihološki problemi: depresija, anksioznost, socijalna fobija, panični poremećaj, zloupotreba lekova i alkohola, nesanica, pokušaji samoubistva…

Problemi u ponašanju: agresivnost, prejedanje ili neadekvatna ishrana, zbunjenost, greške u radu, seksualne disfunkcije…

Telesni problemi: umor, hipertenzija, hiperglikemija, kardiovaskularni problemi, alergije, problemi s varenjem, dermatološki problemi…

Spektar simptoma koju žrtva mobinga ima može biti veoma širok, ali se se u slučaju mobinga najčešče daje dijagnoza: posttraumatskog stresnog doživljaja i poremećaja prilagođavanja. Treba imati na umu da se posttraumatski stresni doživljaj može javiti i sa zakašnjenjem od nekoliko meseci od događaja.

Saveti žrtvama mobinga

Mobing se obično sprovodi suptilno, pa ga je teško dokazati. Zato je osnovna preporuka da se o svemu vode formalni i neformalno zapisi i da se pamte svedoci mobinga, ukoliko bude potrebni dokaziti postojanje maltretiranja.

1. Zapisivati sve o situacijama mobinga i čuvati sve materijalne dokaze o tome (sms-ove, elektronsku poštu, prepisku…).

2. Samopouzdano skrenuti pažnju moberu na ponašanja šikaniranja, ali uz prisustvo svedoka. Strogo voditi računa da se ne pređe granica profesionalnog i dozvoljenog ponašanja.

3. Obratiti se za pomoć i savet nekome ko poznaje zakonsku regulativu u vezi sa mobingom – postoji više nevladinih organizacija koje se samo time bave.

4. Ukoliko postoje zdravstvene tegobe, obratiti se lekaru, navesti situaciju u kojoj se nalazite i čuvati dokumentaciju o tome. Na vreme se obratite psihijatru ili psihoterapeutu ukoliko imate emocionalne probleme povodom situacije.

5. Obratiti se psihologu ili drugom stručnom licu za savete kako da se asertivno postavite u konfliktu i kako da najbolje reagujete kada mobing eskalira.

Primena KBT-a u radu sa žrtvama mobinga

Zadatak terapeuta je da razume kompletnu situaciju u kojoj se klijent nalazi: kakva je istorija klijenta, šta se sve događa u radnoj atmosferi, šta u tim situacijama misli i radi klijent i kako se oseća povodom svega. Tek kada napravi punu procenu, terapeut i klijent mogu da rade na realizaciji ciljeva, kojih ima četiri:

1. Rešavanje emocionalnog problema uobičajenim KBT intervencijama

2. Psihoedukacija klijenta na planu asertivnosti, ponašanja u konfliktu i sl.

3. Rad na samovrednovanju i samoefikasnosti

4. Stres-menadžment

Ukoliko je klijent odlučio da napusti radno mesto, zadatak terapeta bi bio i da mu pruži podršku u procesu traženja novog posla. Klijent se pored rešavanja primarnog problema ohrabruje da svoju energiju investira i u druge važne životne oblasti osim posla, poput porodice, prijatelja, sporta i sl.

Brankica Ristić