Poremećaji ishrane se često opisuju kao bolest modernog doba, vrlo su raznoliki i složeni, a mogu da se jave u bilo kom periodu života. Postoje kao samostalna dijagnostička kategorija, a pojavljuju se i u sklopu drugih psiholoških poremećaja i zdravstvenih stanja. Karakteriše ih primetno gubljenje ili dobijanje težine obolelog, a moguće je i da osoba uspe da održi težinu, uprkos poremećaju. Nekada su maskirani interesovanjem za zdravu ishranu, rekreaciju i lep izgled.

Najpoznatije dijagnostičke kategorije poremećaja ishrane su: anoreksija, bulimija nervoza i prejedanje, a kao simptom ih srećemo u depresiji, opsesivno-kompulzivnom poremećaju, graničnom poremećaju ličnosti i sl. Depresivna osoba može puno da izgubi ili da dobije na težini, ali njene misli nisu preokupirane ishranom – ona ima negativne misli o sebi, drugima i životu.

Prejedanje

Opšte karakteristike: nekontrolisano prejedanje, osoba može imati normalnu težinu ili biti izrazito gojazna, često počinje nakon dijeta ili perioda gladovanja.

Karakteristike ponašanja: unošenje prevelike količine hrane najmanje 2 puta nedeljno tokom 6 meseci , bez izazivanja povraćanja, zloupotrebe laksativa, normalno jedenje pred drugima, prejedanje u samoći.

Karakteristike razmišljanja: osećanje krivice i stida, gađenja prema sebi tokom i nakon prejedanja, često razmišljanje o hrani, tokom prejedanja osoba ne može da misli, gubi kontrolu.

Bulimija nervoza

Opšte  karakteristike: nekontrolisano prejedanje u kratkom periodu, praćeno namernim povraćanjem ili drugim kompenzatornim ponašanjem, osoba može imati normalnu težinu, biti gojazna ili biti mršava.

Karakteristike  ponašanja:   unošenje prevelike količine hrane najmanje 2 puta nedeljno tokom 3 meseca, povraćanje, zloupotreba laksativa i lekova, klistiranje, preterano vežbanje.

Karakteristike razmišljanja:   preokupiranost kontrolom telesne težine, negativne misli o hrani, jedenju, težini, telesnom obliku, osećaj gubitka kontrole.

Anoreksija nervoza

Opšte  karakteristike: telesna masa je manja od 85% očekivane, osoba ima doživljaj da je debela iako je neuhranjena, gubitak menstruacije.

Karakteristike  ponašanja: izbegava da jede, izbegava kaloričnu hranu, preterano vežba ili trči, upadljivo gubi na težini, laže okolinu o bolesti.

Karakteristike  razmišljanja:   negativne misli o hrani, perfekcionizam, uverenja o važnosti samokontrole, opsesivne misli.

Uzroci poremećaja ishrane

Poremećaji ishrane imaju iste uzroke i faktore rizika. Često se razvijaju u sklopi ili nakon držanja strogih, restriktivnih dijeta a u nastanku najvažniju ulogu imaju psihološki razlozi.

1.  Kulturološki   faktori   –   savremena kultura nameće mršavost kao jedini garant ličnog i profesionalnog ostvarenja, debljina se smatra nekulturnom i nepoželjnom

2.  Porodični   odnosi   –   u porodicama gde je prisutno strogo vaspitanje i gde se deca u svemu kontrolišu pa i u načinu izražavanja osećanja, naročito ljutnje, prisutniji su poremećaji ishrane. Stručnjaci su utvrdili da u porodicama anoreksičnih ima znatno više psihički obolelih.

3.  Osobine   ličnosti   –   istraživanja pokazuju da su osobe sa bolestima poremećaja ishrane često odgovorne, sklone poštovanju pravila i ispunjenju zadataka. Iako ih drugi mogu doživljavati kao jake ličnosti koje drže stvari pod kontrolom, u suštini se radi o osobama koje su nesigurne, koje osećaju da ne mogu kontrolisati svet oko sebe i koje zato oslonac pronalaze u kontroli onoga što unose u sebe.

Lečenje  poremećaja  ishrane

Lečenje je vrlo kompleksno i podrazumeva psihoterapiju i farmakoterapiju, a u nekim slučajevima je potrebna i hospitalizacija. Lečenje zahteva timski rad stručnjaka za mentalno zdravlje, nutricioniste, endokrinologa, kardiologa i po potrebi drugih specijalista. Kod devojaka obolelih od anoreksije je prisutna smrtnost 1-3% bez obzira na tretman, a skoro polovina ima trajne posledice od izgladnjivanja.

Saveti  za  osobe  koje  imaju  epizode  prejedanja

• Prevencija je veoma važna u sprečavanju poremećaja. Ako držite dijete tako što ceo dan ništa ne jedete, a onda izgubite kontrolu i pojedete ogromnu količinu svega i svačega, ovu su saveti za vas:
• Zatražite od nutricioniste da vam napravi zdrav plan ishrane, prilagođen vašim godinama i zdravstvenom stanju.
• Ne preskačite obroke, jedite tri obroka dnevno i dve užine. Veoma je važno da se ne izgladnjujete, ukoliko se budete izgladnjivali veća je šansa da dođe do epizode prejedanja jer se organizam trudi da nadoknadi izgubljene kalorije.
• Vodite dnevnik ishrane – napravite tabelu u koju ćete upisati šta ste, kada i gde pojeli. Napišite i kako ste se osećali i šta ste mislili kada ste jeli. Tako ćete lakše prepoznati okidače za epizode prejedanja.
• Merite se samo jedanput nedeljno u isto vreme, oduprite se potrebi da se meriti češće.
• Ukoliko izazovete povraćanje, zapišite kako ste se osećali i šta ste mislili pre toga, probajte da prepoznate okidač. Bez obzira na to, bez samooptuživanja nastavite dalje, budite dosledni.
• Recite bliskom članu porodice za vaš problem. Zamolite ga da vam pomogne i skrenite mu pažnju da epizode prejedanja često imate u samoći.

Brankica Ristić